Majčino nezadovoljstvo šehadet nam ruši

Ona je za razliku od Ebu Taliba bila mu'minka i s ovog svijeta je otišla sa šehadetom. Ebu Talib, uprkos velikoj Poslanikovoj želji, pa i insistiranju, preselio je na Ahiret u vjeri očeva svojih, a to znači kao mušrik. Moleći ga da šehadet izgovori, Poslanik mu je obećavao da će mu taj šehadet biti štit i brana od vatre. Kad je Ebu Talib umro, upitan je Poslanik, šta će biti s amidžom mu, pomagao je Islam i Poslanika, štitio ih, a kao mušrik umro.

Poslanik je rekao da će on biti u Džehenemu, ali bit će u plićacima džehenemskim zbog svog odnosa prema Poslaniku i vjeri pravoj. A u tim džehenemskim plićacima, kazuje Poslanik, bit će tako teško da će Ebu Talibu od žestine vatre, a ona će mu samo do članaka sezati, mozak da vri.

Svako ko svjedoči da je Allah Jedan, a Muhamed poslanik, ući će u Džennet. To je obećanje i tako će biti. U Džennet će odmah onaj kome osim šehadeta u knjizi djela budu pretežno ispisana dobra djela. Postoje djela koja su izuzetno dobro. Djela koja posebno teže na Ahiretu i postoje osobe čije zadovoljstvo nas uvodi u Allahovo dž.š.zadovoljstvo. Djelo koje je izuzetno dobro je poslušnost roditeljima a ljudi čije zadovoljstvo nas u Allahovo zadovoljstvo vodi su roditelji.

Allah dž.š. naređuje: „Gospodar tvoj zapovjeda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite“ (Isra, 23).

Poslanik, zbog žrtve podnesene i ljubavi neizmjerne iskazane, posebno ističe majku. Kad ga pitaju, kome da činimo dobročinstvo, on s.a.v.s., tri puta kaže majci, a tek četvrti puta spominje oca. Nepoštivanje majčine žrtve i necijenjenje pružene nam majčine ljubavi, dovodi u pitanje i naš šehadet. Dovodi u pitanje njegovu iskrenost. Evo potvrde tome.

Eban prenosi od Enesa bin Malika da je rekao: „Neki je mladić u vrijeme Poslanika, zvao se Alkame, bio jako pobožan i puno dijelio sadaku. Razbolio  se, pa kad mu se bolest pogoršala, supruga mu poruči Poslaniku da joj je muž smrtno bolestan. Poslanik posla Bilala, Aliju, Selmana i Amara da ga obiđu i vide u kakvom je stanju. Kad su kod njega ušli, podsticali su ga da izgovori šehadet ali on to nije mogao. Bilala su poslali Poslaniku da mu saopšti u kakvom je stanju Alkame, te da ne može izgovoriti šehadet. Poslanik je upitao: 'Ima li on žive roditelje'? Rekli su mu da mu je otac umro ali da mu je majka živa. Poslanik zapovjedi: 'Bilale, idi njegovoj majci, poselami je od mene i pozovi je da mi dođe a ako ona ne može doći traži dozvolu da ja nju posjetim'. Bilal je otišao i prenio joj Poslanikovu poruku. Ona se uputila prema Poslaniku a kad stiže, Poslanik je upita: 'Hoćeš li mi reći istinu ili će mi doći objava, šta je to između tebe i tvog sina Alkame?'. Ona odgovori: 'Allahov Poslaniče, klanjao je mnogo i postio takođe. Dijelio je sadaku da ni sam ne zna koliko, ali sam ja srdita na njega'. Poslanik upita: 'Zbog čega?'. Ona reče: 'Davao je prednost supruzi u odnosu na mene. Njoj se pokoravao i želje joj ispunjavao a mene zanemarivao'. Poslanik reče: 'Majčina srdžba spriječava njegov jezik da izgovori šehadet'. Poslanik naredi Bilalu da sakupe suhih drva kako bi spalili Alkamu. Majka na to uzviknu: 'Allahov Poslaniče, zar mog sina, plod srca mog da spališ na moje oči?!'. Poslanik tada reče: 'Majko, Allahova kazna je žešća i trajnija. Ako hoćeš da mu Allah oprosti, onda mu ti oprosti. Tako mi Onog Koji upravlja mojim životom, neće mu koristiti ni namaz, ni sadaka sve dok si ti srdita na njega'. Majka podiže ruke i reče: 'Allahov Poslaniče, pozivam za svjedoka Stvoritelja, tebe, i sve prisutne da sam oprostila mome sinu'. Poslanik nakon toga reče: 'Idi Bilale, i pogledaj može li Alkame sad izgovoriti šehadet. Možda je njegova majka ovo rekla samo iz obzira prema Poslaniku'. Bilal je otišao i pred vratima kuće Alkametove čuo kako on šehadet izgovara. Ušao je u kuću i rekao: 'Čujte, srdžba njegove majke ga je sprječavala da izgovori šehadet, a njen oprost mu je to omogućio'. Taj dan je Alkame umro. Poslanik je naredio da ga ogasule, u kefine zamotaju a on, s.a.v.s, mu je lično dženazu klanjao. Nad kaburom njegovim je rekao: 'Muhadžiri i ensarije, ko da prednost supruzi nad majkom, nad njim je Allahovo prokletstvo i neće se primiti od njega ni farzovi, ni nafile, ni obavezna ni dobrovoljna djela“. (Tenbihul gafilin).

Iz Objave učimo da je poslušnost prema roditeljima rangirana po važnosti odmah iza pokornosti Allahu dž.š. Ta, roditeljima poslušnost nikad i ničim ne smije biti dovedena u pitanje. Iz predaje o Alkami vidimo da zanemariti roditelje znači krenuti stazom vlastite propasti. I nakon smrti roditelja, poslušnost prema njima ne prestaje.

Neki je ashab upitan, može li čovjek zadovoljiti roditelje nakon što oni umru? Rekao je, može i to sa slijedeća tri djela. Prvo, treba da bude dobar sam po sebi jer roditeljima ništa draže nije od toga da im je dijete dobro i čestito. Drugo je da čuva njihove rodbineske veze i prijatelje, a treće da moli za njihov oprost i da za njih dijeli sadaku.

Molimo Uzvišenog Boga da nas učini svjesnim važnosti ovog djela i da budemo od onih koji nikad i ničim neće majčinu srdžbu izazvati pa tako ni svoj šehadet ugroziti. Amin.

Izet ef. Čamdžić