Predsjednik Udruženja za modernu historiju i profesor na Odsjeku za historiju na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Husnija Kamberović je izjavio za Fenu da je Evropska unija i od ranije stajala na stanovištu da je važno suočiti se sa tamnim stranama prošlosti i da se zapravo svi koji žele napredak u Evropu moraju suočiti sa svojom prošlošću i njenim tamnim stranama.
Kamberović je ovo kazao zamoljen da prokomentira informaciju da su poslanici Evropskog parlamenta, u okviru rasprave o Izvještaju o napretku Srbije, usvojili amandman slovenačkog zastupnika Igora Šoltesa o Srebrenici, u kojem se između ostalog navodi da "Parlament žali zbog ponavljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih srpskih zvaničnika" te naglašava da je "priznavanje genocida u Srebrenici osnovni korak na putu Srbije ka pristupanju EU".
Kamberović je mišljenja da je sasvim logičan završetak te priče bio "da se Srbija, na neki način, upozori i skrene pažnja na to barem da je neophodno suočiti se sa zločinima koji su počinjeni u ime Srbije i u ime srpskoga naroda, kako bi Evropa mogla ići dalje".
- Genocid u Srebrenici je stvarno više nesporna činjenica, ne samo zbog toga što je i Međunarodni sud donio presude u kojima se zaključuje da je u Srebrenici počinjen genocid, nego zapravo imamo na desetine i stotine knjiga koje to pokazuju, svjedočanstava, priznanja, snimaka, fotografija itd. Zapravo je, ja mislim, rezolucija u formi amandmana koja je barem donesena u Evropskom parlamentu, jedan pokazatelj za sve nas na Balkanu da se mi, ukoliko stvarno želimo ići dalje, ukoliko želimo prihvatiti evropske vrijednosti, moramo součiti i otarasiti svoje tamne prošlosti – smatra Kamberović.
Dodaje da, ukoliko tu prošlost budemo nosili sa sobom, "zapravo ona će nas stalno vući nazad i ne možemo imati normalan put u Evropu bez tog suočavanja sa činjenicama".
Kamberović smatra da bi Srbiji doista bilo puno lakše ukoliko bi se s tom činjenicom suočila i na temelju toga gradila dobrosusjedske odnose sa BiH.